Jedna šetnja u novembru

Novembar je mesec o kom nisam previše razmišljala do sada. Uglavljen između mog omiljenog, žućkastog oktobra, i blistavo-belog decembra, ovaj mesec mi ni po čemu nije bio poseban. Ali, ovogodišnji ću pamtiti zbog divnih šetnji po tihoj izmaglici, šuštavom lišću i nežnih uzdisaja mog drugog sina, Strahinje.

Strahinja se rodio pre dva meseca, i sa njim je mnogo toga drugačije; prvo i osnovno – ja! Smirenija sam, naviknuta na ideju da sam majka, da su deca, neverovatna, divna obaveza. Jedna stvar je, ipak, ista, a to je da i beba i ja uživamo u šetnjama šumom. On spava, a ja dopuštam mojim mislima da me odvedu na mesta koja sam ranije tako često posećivala a za koja sada nemam mnogo vremena. To su trenuci spokojstva u kojima, sjedinjena sama sa sobom, dozvoljavam idejama da se roje i stvaralaštvu da vlada. Upravo u takvo jednoj šetnji rođena je i misao o ovom blogu. Sada kada sam mama dva mala deteta, kada imam kućne obaveze i kancelarijski posao, nema mnogo mesta za kreativnost u mom svakodnevnom životu – a kreativnost je nešto bez čega se ne osećam potpunom. Zbog toga, zbog želje i potrebe da se osećam kompletnom, kreiram ove virtuelne strane, ispunjene rečima, osećanjima, mnome. Ko voli ovakve šetnje – šetnje po sopstvenoj duši, dobrodošao je da krene sa mnom.

Advertisements

One thought on “Jedna šetnja u novembru

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s