Koliko ćelija ima mozak jedne mame?

Nakon što sam se porodila drugi put, moja cimerka je bila naizgled tiha, mirna prvorotka. Sa sobom je u porodilište bila ponela knjigu, i iako smo u sobi imali televizor, nju nije interesovalo da ga gleda. Kasnije sam, u stvari, shvatila da je nisu zanimale serije ni filmovi uz koje sam ja prekraćivala vreme, već je zapravo bila osoba koja predano prati vesti i politička zbivanja, za šta ja već odavno ne hajem previše. Da napomenem, ona se porodila prirodno, ja carski. To je bitno zbog toga što carski rez je prava operacija nakon koje je potreban duži oporavak. Da ne pominjem sad koju količinu narkotika ti strpaju u sistem od momenta kad te uvezu u salu do momenta kad izađeš iz bolnice.

Elem, u nekom momentu, dok smo razgovarale o nečemu, ja zabagujem i izgovorim nešto tipa kako mi je mozak posle dve godine majčinstva potpuno trokirao. A moja cimerka me je iznenadila komentarom: “Ma sigurno nije od ovih serija koje gledaš!” To je, naravno, bilo izgovoreno sarkastično.

Čudno je šta čovek sve upamti. Nisam joj ništa odgovorila, verovatno sam se samo nasmejala, misleći u sebi Kašće ti se samo, vrlo uskoro. Jer, ko nije iskusio šta znači buđenje na svaki sat, vilenjenje noću dok cela zgrada spava, nunanje, pravljenje mleka, i nespavanje (da li sam to već pomenula?), njoj ne vredi ni objašnjavati. Ni ja, pre nego što sam rodila Vlastimira, nisam mogla u potpunosti da razumem šta tačno znači postati majka. Nisam mogla da pojmim da dugo dugo neću moći da pogledam jedan film u celosti sem ako decu ne uvalim nekom i odem u bioskop. A nije mi ni padalo na pamet da ću ja, za koju rođena majka kaže da pamti ko slonče, početi da zaboravljam, ne samo datume i imena, već i događaje. A tzv attention span mi je spao na nivo jednog vrapca. I što je najgore od svega, počela sam učestalo da koristim fraze na engleskom jer mi je jednostavno to postalo mnogo lakše nego da pokušavam da dokučim kako beše na srpskom, i da li se to kod nas uopšte tako i kaže.

E, samo iz morbidne radoznalosti bih volela sad nakon 5 meseci da vidim šta moja cimerka radi, kako se snalazi u svojoj novoj ulozi. Da li je i ona gledala sve žive i nežive gluposti na Foxovim kanalima dok je uspostavljala laktaciju i dojila maltene 24h bez prestanka prvih par nedelja? U stvari, kad malo bolje razmislim, sigurno je gledala neki od onih kanala na kojem non stop idu vesti. A i to je u, današnje vreme, zabava. Ok, postoji verovatnoća da neke mame male dece imaju sve ž moždane ćelije na broju, ali… pih, jebem li ga, ne mogu da se setim šta sam sad htela da napišem u nastavku ove rečenice. Al odistinski!

Znam da bi ovaj tekst mogao mnogo bolje da izgleda, ali iskreno nemam snage da se vraćam na početak i da ga peglam. To vam je što vam je narode. Odo` ja sad da gledam jednu od najboljih serija za postporođajni mozak This Is Us.

A da, umalo da zaboravim da kažem da moja cimerka ipak nije imala mozak da čita knjigu. Uzimala je nekoliko puta, ali je uvek posle par minuta spuštala na natkasnu pored kreveta. Ovo ne kažem maliciozno, ni zarad neke osude, nego iz dva razloga:

Prvo, možda nekog interesuje;

Drugo, često ljudi zaista nisu spremni na stvari koje ih snalaze u životu, iako misle da jesu. Eto, ipak izvukoh neku mudrost na kraju svega.