Da li dajete novac onima koji prose?

U Beogradu je ovo svakodnevna pojava – ljudi koji prose. Najčešće ih srećem u centru grada i na semaforima.

Ranije, tipa pre više od 10 godina, sam imala pravilo da uvek dam neki dinar kad naletim na ovakvu osobu, bez obzira kojeg je pola ili uzrasta. Međutim, tokom godina sam malo korigovala ovaj svoj stav. Shvatila sam da ne želim da podržavam kriminal, odnosno izrabrivljanje onih najosetljivijih – dece. Hranu ću im uvek kupiti, ali onim klincima na semaforu se trudim da ne dajem, jer znam da ionako te pare ne idu njima, nego nekom ko ih i tera da to rade.

Priznajem, doduše, da mi je jako teško da ostanem dosledna ovoj odluci, naročito kad vidim one mučene žene sa bebama u rukama. Tako mi se i desi da pokleknem, jer ne zna čovek ponekad šta je gore: dal će ih “šef” istući ukoliko se kući vrate sa sumom manjom od zacrtane. Ali, ukoliko bismo svi prestali da dajemo novac, taj biznis bi propao, zar ne?

To je poput one dileme – da li da kupuješ od onih kompanija koje izrabljuju svoje radnike u Aziji, plaćajući im nekakve mizerije, ili bi se time samo napravila još veća šteta, pa bi ti mučeni radnici ostali i bez te crkavice koja im ipak, sigurno, znači.

Eto, nisam pametna, stvarno. Ukoliko neko jeste, molim da kaže svoje  mišljenje.