Sadašnjost

wp-image-1955597299jpeg.jpeg

Dugačke senke, rezak vazduh, opalo lišće. Podseča na neko drugo vreme, provedeno daleko odavde. A ipak, sadašnjost ne bih menjala za te, prošle, trenutke. Nikad! Sadašnjost odiše ostvarenim snovima i slatkim planovima. Dugo sam maštala o ovom osećaju spokojstva koji se prostire oko mene. I, mada novi naraštaj ume da bude bučan, energičan, da zadaje glavobolje i ušobolje, njihovi kikoti, osmesi i poljupci ispunjavaju na način koji samo roditelji poznaju. Sada je svaki dan vredniji i smisleniji. A ujedno, zbog njih je ta želja da se vratim samoj sebi pojačana. Jer, odlutala sam u nekom momentu, isuviše daleko od onog centra koji zovem ja, i sada, godinama već, pokušavam da ponovo pronađem taj put koji je samo moj. A, taj put je sakriven među posutim liskama, u šumu vetra i zraku Sunca, i  pukom ironijom on se obelodanjuje ovde, u jednoj virtuelnoj stvarnosti, uglavljen između gutljaja prve jutarnje kafe i menjanja pelena.

Jedna šetnja u novembru

Novembar je mesec o kom nisam previše razmišljala do sada. Uglavljen između mog omiljenog, žućkastog oktobra, i blistavo-belog decembra, ovaj mesec mi ni po čemu nije bio poseban. Ali, ovogodišnji ću pamtiti zbog divnih šetnji po tihoj izmaglici, šuštavom lišću i nežnih uzdisaja mog drugog sina, Strahinje.

Strahinja se rodio pre dva meseca, i sa njim je mnogo toga drugačije; prvo i osnovno – ja! Smirenija sam, naviknuta na ideju da sam majka, da su deca, neverovatna, divna obaveza. Jedna stvar je, ipak, ista, a to je da i beba i ja uživamo u šetnjama šumom. On spava, a ja dopuštam mojim mislima da me odvedu na mesta koja sam ranije tako često posećivala a za koja sada nemam mnogo vremena. To su trenuci spokojstva u kojima, sjedinjena sama sa sobom, dozvoljavam idejama da se roje i stvaralaštvu da vlada. Upravo u takvo jednoj šetnji rođena je i misao o ovom blogu. Sada kada sam mama dva mala deteta, kada imam kućne obaveze i kancelarijski posao, nema mnogo mesta za kreativnost u mom svakodnevnom životu – a kreativnost je nešto bez čega se ne osećam potpunom. Zbog toga, zbog želje i potrebe da se osećam kompletnom, kreiram ove virtuelne strane, ispunjene rečima, osećanjima, mnome. Ko voli ovakve šetnje – šetnje po sopstvenoj duši, dobrodošao je da krene sa mnom.